Ово је прича о Војину који је грешио, мада, што би рекао песник, ни ја нисам била цвеће, почиње своју исповест Искра док у својој тридесет шестој години због короне лежи на Инфективној клиници у Београду. Искра је одрасла по дипломатским колонијама, као ћерка и унука угледне породице са Дорћола, док је Војин био ванбрачни дете и растао у уджерици на Лиону. Роман прати њихову љубавну причу од тренутка када су се срели у трамвају број шест, описује пожуду и радост почетка њихове љубави и искушења кроз која она пролази од времена санкција и грађанског рата до лета 2021. и пандемије корона вируса. Роман Изгубила сам себе је породична сага, прича о доброти и покушају да не дозволиш никоме, ни у име љубави или новца, да те убеди да није паметно бити добар човек и да је живот мочвара па мораш у муљ. Не мораш! И поред трагичних тренутака, ово је прича која ће вас подстаћи да када је лоше време одлучите да шетате по киши, да сачувате осмех девојчице и поред лоших околности и издаја, да не губите време у сталним љутњама и празнинама, уплакани ноћу и загледани у телефон на који ће можда стићи његова порука. „Доживела сам да ме продају баш они које сам куповала љубављу, али ја сам опет и свима давала све најбоље од себе! И када ме повреде, ја уживам при помисли да ће ме памтити као ону која је најлепше умела да воли. Волим што ме такву памте и они који мисле да су ме насамарили и потрошили“, каже Искрина бака, једна од главних јунакиња ове књиге. Баш у тим речима је садржана порука romana који ћете прочитати у једном даху, можда за ноћ, знатижељни и везани за сјајет живописних карактера који су у њему описани.

Федерални истражни биро је затражио психијатријску процену једне од најпознатијих затвореница у држави. Случај је додељен докторки Хани Рајс, која одлази у озлоглашени женски затвор у Индијани. Након спектакуларног бега из затвора у ком је првобитно тамновала, Сара Портер је ухваћена и поново заточена. Током неизвесне и исцрпљујуће истраге, докторка Рајс долази до запањујућих открића, истовремено слажући мозаик Sarине комплексне личности. Умногоме различите, две жене се на необичан начин зближавају и постају савезнице када схвате да су им животи у опасности.

Био је то најозлоглашенији нерешени случај у Шведској – два дечака отета и убијена, а брутално унакажена тела постављена у инсценираној пози. Када су, након осам година, тела друга два дечака пронађена у сличним околностима, чинило се да се убица вратио, али овога пута злочин је починио у суседној Норвешкој. Холгер Мунк, искусни детектив који води истрагу, збуњен је. Нема трагова, нити икаквих наговештаја који би се могли пратити. Не знајући како даље да поступи, Мунк позива младу Мију Кригер, приправницу са Полицијске академије коју интуиција обично уме да води даље од чињеница. Но, истрага ће убрзо показати да ће и за Мију ово бити посебно тежак изазов. Овим приквелом Бјерк нам разоткрива праву природу односа у двојцу Мунк – Кригер и даје очаравајуће застрашујућу психолошку причу о игри мачке и миша у којој ловци прекасно схватају да су постали ловина. „Ако још нисте читали Бјеркове романе, ово је савршена прилика да почнете. Ако сте стари знанац Мунка и Кригерове, онда је ово коцкица која вам је недостајала да продрете у динамику њиховог односа. У сваком случају, ликови су фасцинантни, прича одлична, а тема социјално релевантна.” – Гва „Смртно хладна атмосфера држаће вам напете живце до последње странице. Обавезна литература за све љубитеље скандинавских криминалистичких романа.”

Сем машта о томе да живи неким другим животом. Када сасвим случајно узме погрешну торбу у теретани, једноставно не може да одоли. Садржај торбе толико је другачији од њене досадне, неупадљиве одеће – прелепи брендирани сако и пар гламурозних црвених салонки. Када их испроба, Сем се на тренутак осећа као потпуно друга жена. Жена без финансијских брига, без депресивног мужа који по читав дан само седи на каучу – безбрижна, пуна самопоуздања, слободна.

Шта ако се најлепше италијанске слике и скулптуре не налазе у чувеним музејима, палатама и црквама, већ су изван утабаних стаза, расуте по забаченим селима, изгнане у непозната или ретко посећивана места? Та ремек-дела о чијем се постојању мало зна сакривена су и у забаченим сеоцима, али и на необичним местима – у банци, приватној капели, неприступачном клаустру, сакристији – у великим градовима попут Напуља, Рима, Фиренце, Болоње или Венеције. У потрагу за благом крећемо са југа Италије и пењемо се ка северу, пратећи у стопу Доминика Фернандеза на једном несвакидашњем поклоничком путовању. Од непознатог мозаика до рушевина тонаре, преко загонетног стиха, најлепше слике у Риму, прозирности мермера и тајне Капеле Св. Луке, преплављени смо ужитком и сензуалношћу којима се исказује ауторова љубав према Италији. Добро дошли у срећно откривену Италију Доминика Фернандеза, познаваоца и страственог љубитеља Италије и њене културе.

Од давнина људи верују у снагу речи, у мудрост која је утиснута у њих и у мелодију коју носе. Некада су ови кратки облици били и чувари знања, и откривалице света око нас, и вежбе за оштрење ума, и забавно испуњавање доколице. Намењена онима који читају деци, али и деци која разумеју прочитано, ово је разиграна књига саткана од најфинијих нити из наше традиције.

Живот је нешто што у почетку не може да се разуме, а касније још мање. Недостајеш ми. Данас те нисам видео чак три пута! Када је дама витез, тај витез мора да буде дама. Кратки роман Аги и Ема доноси дирљиву причу о пријатељству усамљеног деветогодишњег дечака Агија и луцкасте старице Еме, и њиховом заједничком бунту против свирепог и отуђеног света. По овом поетском и духовитом роману (овенчаном Наградом Политикиног Забавника за најбољу дечју књигу) снимљен је први српски филм за децу после двадесет пет година паузе, у режији Милутина Петровића. Роман је до сада преведен на енглески, руски, француски и италијански језик, а у Русији је за кратко време доживео два издања.

Спремите се за незаборавно путовање са богињом Весном, моћним Перуном, Световидом и другим божанствима у које су веровали наши преци – стари Словени. Каљави коњ, приче из словенске митологије је збирка прича Весне Алексић са тематиком из свакодневног живота старих Словена. Маштовито реконструисан свет открива нам веровања наших предака, њихове страхове и проблеме свакодневног живота. Свакој причи претходи теоријски текст о месту одређеног божанства у словенском митолошком систему. Сваки месец у години имао је своје божанство, тако да ова збирка има укупно дванаест прича – свака посвећена једном месецу и једном божанству.

Књига Миш посеја проју представља избор из народне књижевности. У оквиру ове књиге налазе се: разбрајалице, брзалице, речалице, ругалице, загонетке, изреке, шаљиве песме, шаљиве приче. Дакле, најмлађа публика ће захваљујући овом издању имати прилику да се упозна са оним што је до тада усвајала кроз причу и игру у писаној форми. Такав сусрет биће олакшан поговором у којем ће деци овај вид књижевности бити приближен кроз опис њеног настанка, амбијент и низ постављених питања која имају за циљ да приликом читања фокусирају дечју пажњу на оно најважније у тексту.

Када је имао четири године, Тонино је имао њих четворо: баку и деку у граду, и баку и деку на селу. Они из града звали су се Луиђи и Антонијета и сасвим су личили на све људе из града. Они са села су се звали Отавијано и Теодолинда и нису личили ни на кога, чак ни на своје комшије… Кроз причу о осећајном и паметном дечаку Тонину сазнајемо много о лепоти тренутака проведених с бакама и декама, о томе колико је важно чувати успомене, о природи и о повезаности човека с њом. За ову књигу су чланови једног дечјег жирија рекли да „није као друге – то је посебна књига…“

На једној пустој вијугавој станици, пустој као да се налази негде на крају света, лежала је једна ципела. Лежала је тако, са својим ђоном, и пертлама, и исплаженим језиком, сама и напуштена, све док на њу није набасао Скитница, који је пролазио тим пустим крајем. Он је волео да иде бос, па му ципела није била од користи, али пошто је путовао светом и био врло вешт у смишљању прича, одмах је схватио да та ципела крије неку необичну догодовштину. Још кад је из ципелског мрака ишчепркао чедуљу на којој је писало: Онај ко ме однесе мом власнику јошћешта бољи, био је увезан да је та неиспричана прича невероватно занимљива, с много необичних јунака и узбудљивих преокрета. Баш онаква какву највише волите да читате…